Setvene osobine semena graška

Rezime

Kvalitetan semenski materijal je od presudnog značaja za količinu i kvalitet ostvarenog biljnog proizvoda. Na masovnu proizvodnju semena graška značajno utiču abiotički (meteorološki uslovi) i biotički (napadi bolesti, štetočina i korova) faktori spoljašnje sredine, pri čemu je jedna od najopasnijih štetočina graškov zrnar.

U periodu 2018-2021. godine u Institutu za poljoprivredu i semenarstvo "Obrazcov čiflik" – Ruse, proučavano je stanje semena prolećne krmne sorte graška "Ruse 1", koja su korišćena za setvu, u cilju utvrđivanja njihove ekonomske vrednosti i norme setve. Utvrđeno je da kao posledica oštećenja izazvanih larvama graškovog zrnara, seme graška gubi deo svoje mase (do 12,3%) i klijavosti (do 64%). Niža klijavost semena prolećnog krmnog graška pogoršava ekonomsku (setvenu) vrednost semena. Niska ekonomska vrednost semena, u kombinaciji sa nižom masom hiljadu zrna, dovodi do velikih razlika u normi setve useva tokom godina (od 13,563 do 29,902 kg/ha).

Čišćenje, sortiranje i selekcija semenskog materijala su glavne aktivnosti pomoću kojih se sprovodi agrotehnička metoda za suzbijanje štetnih insekata (Harizanov i Harizanova, 2018). Ove aktivnosti su od posebnog značaja za suzbijanje zrnara i posebno graškovog zrnara (Bruchus pisorum L.) – jedne od najopasnijih štetočina semena ratarskog krmnog graška u svetu i u Bugarskoj (Ilijeva i Dočkova, 2000; Mendesil i sar., 2016). Globalno, nivoi infestacije semena graška variraju od 10 do 90%. Kao rezultat njihove vitalne aktivnosti, zrnari oštećuju seme, što se ispoljava u gubitku mase, smanjenoj klijavosti, pogoršanju nutritivnih kvaliteta i ekonomskim gubicima usled smanjene tržišne vrednosti semena. Burns i Briggs (2001) izveštavaju o oštećenju semena graška u rasponu od 42 do 82% u Sjedinjenim Državama, a Baker (1998) – 15-20% u Južnoj Australiji, pri čemu infestirano seme gubi do 25% svoje mase kao rezultat ishrane larvi. U Bugarskoj, Ilijeva i Dočkova (2000) ukazuju da je stepen oštećenja koje graškov zrnar nanosi semenu prolećnog krmnog graška visok i kod nekih sorti dostiže 46,5%. Istovremeno, oštećeno seme gubi 21,3-32,4% svoje mase i 84-100% svoje klijavosti (Dočkova i Naneva, 1995). Pored toga, oštećeno seme je sklono fragmentaciji tokom žetve i klijanja, zdravstveno stanje klijanaca je ozbiljno narušeno, a zbog prisustva kantaridina (u telu insekta i njegovim izlučevinama) opasno je za konzumaciju od strane ljudi i životinja (Lečeva, 1989).

Rano cvetajuće sorte ozimog i prolećnog krmnog graška su jače napadnute od strane graškovog zrnara u poređenju sa srednje ranim i kasno cvetajućim sortama, zbog poklapanja masovnog leta zrnara sa masovnim cvetanjem graška i formiranjem prvih zelenih mahuna (Dočkova i sar., 1990). Sorte prolećnog krmnog graška ne sadrže kondenzovane tanine u semenjači, što je preduslov za veći stepen oštećenja semena u poređenju sa ozimim sortama (Ilijeva i Dočkova, 1999).

Prema podacima FAO, u periodu 2018-2021, u Bugarskoj su se površine pod graškom prepolovile, prinos varira sa opadajućim trendom, usled čega se ukupna količina proizvodnje zrna smanjuje (Tabela 1).

Cilj ove studije je da se utvrdi stanje semena prolećne krmne sorte graška "Ruse 1", koje će se koristiti za setvu, s ciljem utvrđivanja njihove ekonomske vrednosti i norme setve.

Materijal i metode

Istraživanje je sprovedeno u periodu 2018-2021. na oglednom polju Instituta za poljoprivredu i semenarstvo "Obrazcov čiflik" – Ruse. Ratarski krmni grašak "Ruse 1" je oplemenjen u Institutu za poljoprivredu i semenarstvo "Obrazcov čiflik" – Ruse. Vegetacioni period mu je 72-91 dan i pripada grupi srednje ranih sorti graška. Mahune su sa više zrna (4-7 zrna) sa glatkom površinom. Seme je sferičnog oblika, semenjača je žuta. Prosečan broj zrna po biljci je 50. Masa hiljadu zrna – 283,9 g. Sadržaj sirovih proteina u zrnu – 23,15%. Dobra otpornost na sušu i visoka adaptabilnost sorte omogućavaju da se gaji u svim regionima zemlje (Patenova i sar., 2007).

Usevi graška su gajeni primenom konvencionalne tehnologije, koja uključuje dva tretmana insekticidima (na početku i na kraju cvetanja) proizvodom registrovanim za suzbijanje graškovog zrnara (Decis 2.5 EC).

Tokom pripreme za setvu, uzorkovane su prosečne probe (oko 500 g) semena u tri ponavljanja i evidentirani su sledeći pokazatelji:

• masa hiljadu zrna – po težini, prema Metodologiji za uzorkovanje i analize čistoće, klijavosti i mase hiljadu zrna, 2009.

• oštećeno seme – broj u uzorku od 100 zrna, vizuelna procena
• gubitak mase kao rezultat vitalne aktivnosti larve graškovog zrnara, u procentima – prema formuli Adamsa i Schultera (1978)
• klijavost – u procentima, prema Metodologiji za uzorkovanje i analize čistoće, klijavosti i mase hiljadu zrna, 2009.

Ekonomska vrednost semena je izračunata formulom:

gde je

EV – ekonomska (setvena) vrednost

A – čistoća semena, %

B – klijavost semena, %

i koristi se za određivanje norme setve, kg/ha

gde je

SR – norma setve

D – masa hiljadu zrna, g

E – broj biljaka po 1 m²

EV – ekonomska vrednost (Trankov i sar., 1993)

Razlike između varijanti su testirane korišćenjem jednofaktorske analize varijanse (ANOVA). Statistička obrada podataka je izvršena softverom Statgraph (P ≤ 0,05).

Rezultati i diskusija

Masa hiljadu zrna je glavna komponenta prinosa i koristi se kao mera veličine semena, koja može varirati u zavisnosti od mnogih faktora, uključujući meteorološke uslove (AGRI-FACTS, 2018). Tokom četiri ispitivane godine, zabeležena masa hiljadu zrna varirala je od 147,7 do 272,0 g i niža je u poređenju sa podacima koje su predstavili oplemenjivači sorte (Tabela 2). To se objašnjava nestabilnim agrometeorološkim uslovima regiona, koji su u poslednjim godinama nepovoljno uticali na useve prolećnog krmnog graška (Ginčev i Žekova, 2021). Vodni stres i ekstremne temperature su ograničavajući faktori. Deficit vode takođe utiče na sposobnost fiksacije atmosferskog azota (Benezit i sar., 2017).

Legenda: Vrednosti praćene različitim slovima u svakoj koloni su statistički značajno različite na nivou P ≤ 0,05.

Oštećeno seme, kao rezultat vitalne aktivnosti larvi graškovog zrnara i pojave odraslih jedinki nove generacije, prikazano je u Tabeli 3.

Legenda: Vrednosti praćene različitim slovima u svakoj koloni su statistički značajno različite na nivou P ≤ 0,05.

Oštećeno seme varira od 15 do 53%, sa primetnim rastućim trendom tokom ispitivanih godina. Dva tretmana insekticidom Decis 2.5 EC pokazala su se kao neefikasna metoda za suzbijanje graškovog zrnara, verovatno zbog rezistentnosti vrste i/ili nedostataka u njegovoj primeni. Sa povećanjem udela oštećenih zrna, zdrava logično opadaju – sa 85 na 47%. Kao rezultat povećanja procenta oštećenog semena, raste i gubitak mase u semenskom materijalu (Tabela 3). Izračunati gubitak mase dostigao je najviši nivo