'Јабуке гајене у Институту за пољопривреду – Кјустендил, отпорне на паршу'

Jabuka (Malus × domestica Borkh.) pripada rodu Malus, koji je deo porodice Rosaceae. Rod obuhvata preko 33 vrste, ali se divlja jabuka (M. silvestris Mull.), kavkaska jabuka (M. orientalis Uglitz), rana jabuka (M. praecox Borkh.), kirgiska jabuka (M. kirghisorum Al. Et An. Fed.), turkmenska jabuka (M. turkmenorum Jut.) i sibirska divlja jabuka (M. baccata Borkh.) smatraju precima gajenih sorti koje se uzgajaju u Evropi. U zemljama Zapadne Azije (Južni Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Kina) još uvek se mogu naći njeni divlji preci. Stolne sorte jabuke pripadaju vrsti Malus domestica ili njenim hibridima. U svetu postoji preko 10.000 sorti jabuke, ali je samo relativno mali broj zastupljen u velikoj proizvodnji. Poznato je preko 10.000 gajenih sorti.

To je voćna vrsta sa visokom ekološkom plastičnošću i gaji se u zemljama sa umerenom i suptropskom klimom, lociranim između 35°S i 50°S na severnoj hemisferi i 25°S – 50°S na južnoj hemisferi.

Njeni plodovi sadrže vredne hranljive materije (pektin, šećere, organske kiseline, biološki aktivne jedinjenja, minerale, vitamine, enzime, celulozu, itd.) i spadaju među najbolje voćne namirnice za ljude. Po površini i proizvodnji plodova na globalnom nivou, zauzima četvrto mesto – posle grožđa, citrusa i banana.

Poslednjih godina, površine pod jabukom u Bugarskoj takođe zauzimaju četvrto mesto – posle trešnje, šljive i oraha, ali po prinosa plodova jabuka je na prvom mestu.

U Evropi, najpopularnije sorte su Golden Delicious, Gala, Idared, Red Delicious i neke od njihovih varijanti (mutacija). U Bugarskoj, pored ovih sorti, široko su zastupljene i Melrose, Granny Smith, Florina i druge. Većina njih je veoma podložna bolestima i ne zadovoljava savremene zahteve gajitelja i potrošača, zbog čega oplemenjivači nastavljaju da razvijaju i uvode u praksu nove sorte sa poboljšanim biološkim i ekonomskim osobinama. Najvažniji zahtevi za nove sorte jabuke su visok kvalitet ploda, dobro i redovno rodnost, i otpornost na abiotičke i biotičke stresne faktore.

Izbor pogodne sorte je od primarnog značaja za racionalno korišćenje potencijala zemljišnih i klimatskih uslova u određenom geografskom regionu. Globalno, postoji trend ka zameni asortimana kako bi se odgovorilo na stalno promenljive klimatske uslove i preferencije potrošača. Ovo zahteva da se nove sorte biraju veoma pažljivo, prateći prethodno proučavanje i sveobuhvatnu agro-biološku procenu.

Prilikom testiranja novih sorti jabuke, oplemenjivači se fokusiraju uglavnom na produktivnost stabla i kvalitet ploda (veličina, boja, izgled, organoleptičke i tehnološke karakteristike), kao i na vreme cvetanja, zrenje i mogućnost skladištenja. Drugi cilj oplemenjivanja je da stabla imaju dobru i redovnu rodnost, umerenu bujnost i, gde je moguće, praktičnu otpornost na ekonomski najznačajnije bolesti i štetočine.

Klimatski uslovi u većini evropskih zemalja, uključujući Bugarsku, su povoljni za razvoj čađave pegavosti jabuke (Venturia inaequalis (Cke.) Wint.) i pepelnice (Podosphaera leucotricha (Ellis et Everhart) Salmon), koje su među najvažnijim gljivičnim bolestima jabuke i pogađaju većinu komercijalno gajenih sorti. One mogu izazvati značajno smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta ploda, oslabiti stabla i smanjiti njihovu otpornost na zimske i prolećne mrazeve. Ove dve bolesti se suzbijaju brojnim tretmanima – preventivnim ili kurativnim primenama fungicida, u zavisnosti od meteoroloških uslova, ali ovo je povezano sa dodatnim finansijskim troškovima i, u mnogim slučajevima, mogu se otkriti ostaci u proizvodu, kao i kontaminacija životne sredine. Pouzdana metoda za suzbijanje čađave pegavosti je razvoj i gajenje otpornih sorti koje poseduju Vf gen. 1970-ih godina, kao rezultat oplemenjivačkih programa u brojnim zemljama, registrovan je značajan broj sorti jabuke otpornih na čađavu pegavost, ali mnoge od njih nisu ispunile očekivanja gajitelja i potrošača. Većina ovih sorti karakteriše se niskim prinosima i nedovoljno prihvatljivim kvalitetom ploda.

Gajenje sorti sa niskom podložnošću ili otpornošću na čađavu pegavost je moguće uz smanjenu upotrebu sredstava za zaštitu bilja, a u nekim godinama čak i bez upotrebe fungicida, što je njihova glavna prednost i dobra pretpostavka za podizanje novih visokoefikasnih voćnjaka.

Kao rezultat dugoročnih aktivnosti oplemenjivanja i unapređenja na Institutu za poljoprivredu – Kjustendil, stvoren je značajan hibridni genofond jabuka. Ovo je omogućilo poslednjih godina da se odabere i registruje 2010. godine pet novih sorti (Besapara, Gorana, Elegia, Marlena i Martinika – odgajivač v. prof. dr Atanas Blagov) i još jedna sorta (Siyana – odgajivači v. prof. dr Atanas Blagov i prof. dr Dimitar Sotirov), koja je dobila sertifikat Zavoda za intelektualnu svojinu 2019. godine. Sve one su praktično otporne na čađavu pegavost i pogodne su za organsku proizvodnju voća.

Sorta Besapara

Sorta je dobijena ukrštanjem Florina i McFree. Plodovi su srednje-veliki do veliki (180-200 g), široko okrugli, blago rebrasti. Pokožica ploda ima svetlozelenu osnovnu boju, gotovo potpuno prekrivenu svetlocrvenom prebojenošću. Meso je čvrsto, sočno, veoma dobrog kvaliteta. Plodovi sazrevaju u drugoj polovini septembra i dobro se čuvaju. Stablo je umerene bujnosti, rodno je i otporno na čađavu pegavost. Redovno rađa, uglavnom na jedno- i dvogodišnjem drvetu.

Sorta je pobednik na Konkursu za inovacije, kategorija „Sortno seme i sadni materijal“ i nagrađena je Diplomom i zlatnom medaljom od strane AGRA – 2011.

Sorta Gorana

Dobijena je ukrštanjem Prima i Cooper 4. Plodovi su veliki (180-225 g), okruglasto-konusni, sa blagim voštanim premazom. Pokožica ploda je zelenkasto-žuta, prekrivena tamnocrvenom prebojenošću. Meso je čvrsto, boje slatke pavlake, sočno, aromatično, veoma dobrog kvaliteta. Plodovi sazrevaju između 20. i 30. septembra i pod normalnim uslovima dobro se čuvaju do kraja januara. Stablo je umerene bujnosti i niske podložnosti na čađavu pegavost. Rodnost je uglavnom na jedno- i dvogodišnjem drvetu i redovna je.

Sorta Elegia

Dobijena iz kombinacije Prima × Cooper 4. Plodovi su srednje-veliki do veliki (170-180 g), konusni sa blagim voštanim premazom. Pokožica ploda ima zeleno-žutu osnovnu boju, prekrivenu difuznim crvenim rumenilom. Meso je čvrsto, sa blago izraženim zelenkastim tonom, sočno, aromatično i veoma dobrog ukusa. Plodovi sazrevaju u drugoj polovini septembra, oko 15 dana posle onih od Cooper 4. Veoma dobro se čuvaju do kraja februara. Stablo je umerene do jake bujnosti i formira relativno široku krošnju. Pokazuje nisku podložnost na čađavu pegavost. Redovno rađa i veoma je rodno.

Sorta Marlena

Dobijena je ukrštanjem Florina i McFree. Plodovi su srednje-veliki do veliki (170-210 g), zaobljeno-konusni do okrugli, sa blagim voštanim premazom. Pokožica ploda je zelenkasto-žuta, gotovo potpuno prekrivena svetlocrvenom prebojenošću. Meso je čvrsto, sa blago izraženim žućkastim tonom, sočno i veoma dobrog kvaliteta. Plodovi sazrevaju u drugoj polovini septembra i mogu se čuvati do januara. Stablo je umerene bujnosti i praktično otporno na čađavu pegavost. Formira kompaktnu krošnju, koja kasnije, kao rezultat velikog opterećenja plodovima, otvara i postaje zaobljena. Ima visoku i redovnu produktivnost. Na podlozi MM 106 ulazi u rodnost već druge godine posle sadnje i ima redovnu i dobru do veoma dobru produktivnost.

Sorta Martinika

Dobijena je ukrštanjem Prima i Sekai Ichi. Plodovi su srednje-veliki do veliki (175-200 g), okruglasto-konusni. Pokožica ploda je svetlozelena, delimično prekrivena u mrljama i prugama crvenom prebojenošću. Meso je čvrsto, hrskavo, beličasto do žuto, sočno, sa blagom aromom i veoma dobrog kvaliteta. Plodovi sazrevaju krajem septembra i dobro se čuvaju do januara. Stablo je um