Агрометеоролошка прогноза за крај јануара и почетак фебруара

Tokom ovog perioda, kao rezultat iznadprosečnih temperatura, usevi jesenje setve na ratarskim površinama preći će iz dubokog u relativno mirovanje. Na pojedinim mestima u Podunavlju i u istočnim regionima, gde se predviđaju maksimalne temperature do 14-15°C, srednje dnevne temperature će dostići i premašiti biološki minimum neophodan za nastavak vegetativnih procesa kod ozimih žitarica. Ove iznadprosečne temperature će prvenstveno uticati na zaostale useve u fazama nicanja i 1-2 lista. Značajan deo pšenice je prekinuo svoju jesenju vegetaciju u fazi trećeg lista i busanja. 

Očekivane padavine tokom narednog perioda neće imati ekonomski značaj i rezerve vlage u zemljištu za jesenje useve na ratarskim površinama ostati će neuobičajeno niske za ovu sezonu. Krajem druge dekade januara, u nekim istočnim regionima (Razgrad, Sliven) nivo zaliha vlage u slojevima od 50 i 100 cm bio je ispod 60% poljskog vodnog kapaciteta.

Početkom februara, agrometeorološki uslovi će biti određeni vremenom koje je toplo za ovu sezonu. Do sredine prve dekade februara, u mnogim delovima zemlje predviđaju se maksimalne temperature oko 18-20°C, i srednje dnevne temperature 4-5°C iznad biološkog minimuma potrebnog za vegetaciju ozimih žitarica. Pod ovim visokim temperaturama, koje su neuobičajene za sezonu, na velikom delu ratarskih površina ograničavajući faktor za nastavak vegetativnih procesa kod useva jesenje setve biće deficit vlage u gornjim slojevima zemljišta, kao posledica oskudnih januarskih padavina, koje su, uz nekoliko izuzetaka, ispod 10 l/m². Zbog nedostatka vlage, na pojedinim ratarskim površinama primećuje se delimično žutilo useva pšenice.

Krajem tekuće nedelje, očekuje se značajna promena agrometeoroloških uslova. Predviđeni nagli pad temperatura će ometati preuranjeno započeto bubrenje pupoljaka kod nekih ranocvetnih voćaka. Očekuju se padavine u vidu kiše i snega, kao i poboljšanje uslova za prezimljavanje poljoprivrednih useva.

Većinu dana u periodu, uslovi će omogućiti izvođenje rezidbe u vinogradima i voćnjacima. Kod voćnih kultura, pored proređivanja i skraćujuće rezidbe, vrši se i fitosanitarna rezidba – uništavaju se mumificirane, suve i obolele grane i izbojci. Prilikom izvođenja fitosanitarne rezidbe, rezovi treba da budu na udaljenosti od 30-40 cm od oštećenog mesta, a alati se moraju dezinfikovati nakon svakog reza. 

Izvor: RHMZ