Број 3/2019 часописа "Заштита биља"

Pogledajte koje teme su aktuelne u ovom izdanju

Za temu apriskog broja časopisa „Zaštita bilja“ odabrali smo papriku iz roda Capsicum, koja je glavna povrtarska kultura širom sveta. Potiče iz Amerike, a u 17. veku gajena je u južnoj i srednjoj Evropi kao začin i lekovito sredstvo.

U Bugarskoj, program oplemenjivanja paprike ima za cilj stvaranje sorti sa većim prinosom, otpornih na ekonomski značajne bolesti i štetočine, sa odličnim kvalitetom ukusa određenim sadržajem suve materije, šećera, kiselina i vitamina C. Godinama se u Institutu za povrtarstvo Marica u Plovdivu sprovode ciljane studije u vezi sa razvojem otpornih sorti. Institut ima višegodišnje iskustvo u oplemenjivanju na otpornost prema verticilijumu (uvenuću) izazvanom od strane Verticillium dahliae Kleb.

Paprika je osetljiva na veliki broj štetočina i bolesti. Antraknoza paprike, na primer, je izuzetno štetna bolest, koja uzrokuje ozbiljne gubitke u prinosu i kvalitetu proizvoda. Izazivaju je gljivični patogeni koji pripadaju rodu Colletotrichum. Čak i najmanja pega koja se pojavi kao posledica bolesti smanjuje njenu tržišnu vrednost. Pored dobro poznatih bolesti, stručnjaci se u poslednje vreme bore i sa novim bolestima ploda paprike, kao što je Phomopsis capsici, prvi put identifikovana u zemlji 2007. godine.

Štaviše, ne mogu se sve bolesti lečiti pesticidima. Sve virusne i mikoplazmatske bolesti paprike uzrokuju do 100% gubitka proizvodnje. Kod ove grupe bolesti veoma je važno znati da se suzbijanje uglavnom zasniva na sanitarno-higijenskim i agrotehničkim merama. Samo za viruse koje prenose vektori moguće je koristiti insekticide. Virusne bolesti se smatraju ograničavajućim faktorom za proizvodnju paprike, budući da se mnoge od njih prenose putem semena, radnih alata i višegodišnjeg korovskog bilja.

U semenskoj proizvodnji neophodno je sprovesti preventivnu obradu semena radi eliminacije virusa. U ovom izdanju ćemo vas detaljno upoznati sa celokupnom profilaksom na svim fazama semenske proizvodnje.

Takođe, ne treba potcenjivati insekte sišače kao što su lisne vaši, tripsi, bela mušica i zrikavci, koji, pored direktne štete na biljkama, mogu izazvati i indirektne gubitke kao vektori virusnih i mikoplazmatskih bolesti.

Još jedna opasnost za papriku gajenu u poljskim uslovima, naravno, ostaje suzbijanje korova, budući da korovi izvlače vodu i hranljive materije iz zemljišta 2–3 puta brže i tako postaju glavni konkurent u procesu razvoja povrtarske kulture.

Uživajte u čitanju!

Evo šta još možete očekivati u ovom izdanju

Tema

S. Maševa – Paprika – glavna povrtarska kultura

R. Rodeva, Z. Stojanova – Antraknoza paprike

R. Rodeva, Z. Stojanova – Pažnja: Nova bolest ploda paprike!

V. Radeva/Ivanova i sar. – Virusne i mikoplazmatske bolesti

G. Pasev i sar. – Seme bez virusa

V. Jankova, D. Marinova – Štetočine kao vektori ekonomski značajnih bolesti paprike

N. Valčev – Mogućnosti za suzbijanje korova

V. Todorova – Sorte paprike sa povećanom otpornošću na verticilijum (uvenuće)

Bolesti

M. Borovinova – Bakterija Pseudomonas syringae p.v. syringae pretnja za trešnju

Štetočine

I. Lečeva, N. Palagačeva – Rilaši – štetočine voćaka

Anti-stres

N. Nešev i sar.  – Primena biostimulatora za prevazilaženje toksičnosti herbicida

Karantin

I. Ivanova  – Štetočine koje prelaze granicu bez pasoša i bez upozorenja

Semafor

*** – Agropal preporučuje: Šeme za suzbijanje bolesti i štetočina vinove loze

Dešavanja

*** Summit Agro: Hrabro napred ka važnim stvarima!

Škola za stručnjake

M. Nakov, B. Nakov – Gljivične bolesti vinove loze

Časopis „Zaštita bilja“ & Seme i đubrivo ne snosi odgovornost za informacije predstavljene u objavljenim oglasima i PR materijalima. Odgovornost za njihov sadržaj u potpunosti snose oglašivači. Autori publikacija snose odgovornost za informacije sadržane u autorskim materijalima.