Корупцијски бубач је озбиљна претња за четинарске шуме

Sve veći broj borovih šuma u Bugarskoj napada stjenica borov potkornjak, koja uzrokuje brzo i masovno propadanje četinarskih sastojina. Stručnjaci Ministarstva poljoprivrede, hrane i šumarstva i Izvršne šumarske agencije razgovarali su o hitnim merama za ograničavanje napada ove opasne štetočine. Jedan od glavnih razloga masovne pojave borovog potkornjaka su klimatske promene, koje dovode do suše i čine stabla lako podložnim raznim patogenima i štetočinama.

Krajem prošle nedelje, na inicijativu zamenika ministra poljoprivrede, hrane i šumarstva Atanasa Dobreva i rukovodstva Izvršne šumarske agencije, održan je sastanak. Stručnjaci iz oblasti šumarske nauke detaljno su razgovarali o šteti koju nanosi borov potkornjak i o tome koje hitne mere treba odmah preduzeti.

Mere uključuju ubrzavanje procesa dodeljivanja izvođenja sanitarnih i obaveznih seča, kao i uključivanje svih zainteresovanih strana u proces suzbijanja štetočine. Izuzetno je važno da svi vlasnici šuma, uključujući i privatne, učestvuju u borbi protiv ove šumarske štetočine. U tu svrhu biće održani informativni seminari sa predstavnicima lokalnih vlasti, koji će pomoći u procesu identifikacije i obaveštavanja privatnih vlasnika šuma o ograničavanju invazije borovog potkornjaka.

Problem uglavnom pogađa veštački podignute četinarske šume i prvenstveno je uzrokovan njihovim pošumljavanjem na nižim nadmorskim visinama od njihovog prirodnog areala. Nauka preporučuje samo sprovođenje sanitarnih i obaveznih seča kao rešenje, kao i uklanjanje zaraženog i oštećenog osušenog drveta.

Oštećena i osušena stabla takođe predstavljaju potencijalnu pretnju za izbijanje požara, posebno tokom letnjih meseci. Postepena seča pogodenih šumskih površina mora se sprovesti pažljivo, bez drastičnih promena u okruženju i bez otkrivanja golog zemljišta.

Za stavljanje problema pod kontrolu potrebni su zajednički napori svih zainteresovanih strana, kao i razumevanje javnosti.

Borov potkornjak (Ips acuminatus Gyll.)

Rasprostranjen je širom Evrope, Azije, Severne Amerike, kao i u našoj zemlji. Napada uglavnom beli bor – gornje delove krošnje, deblje grane i stablo. Majčinski i larvarni hodnici prekidaju provodna tkiva i stablo uginu u veoma kratkom roku. Igličje prvenstveno vene, a kasnije dobija karakterističnu crvenu boju, zbog čega se pogodene šume nazivaju crvenim šumama. Oštećeno drvo je obezvređeno, gubici su ogromni, a funkcije šumskih ekosistema su narušene.

Pod povoljnim uslovima, borov potkornjak daje dve generacije godišnje: april – maj i jul – avgust. Odrasla jedinka prezimljava i u proleće stvara okrugle izlazne rupe i napada susedna stabla. Larve se brzo razvijaju u roku od 20 – 25 dana i u avgustu druga generacija napada susedna stabla.

Klimatske promene su glavni faktor za razvoj druge generacije u Severnoj Bugarskoj.