Kritične faze kod uljane repice: Efektivna zaštita od uljane repice sa minimiziranim rizikom

Gajenje ozimog uljane repice povezano je sa prevazilaženjem brojnih agrotehničkih izazova. Njena duga vegetaciona period izlaže je napadima različitih štetočina, ali među najopasnijim neprijateljima pre cvetanja, kategorično se svrstava repičin cvetni žižak Brassicogethes aeneus(Meligethes aeneus). Za upravljanje njime poljoprivredni proizvođači moraju da imaju savršeno poznavanje njegove biologije, konstantan terenski monitoring i precizno balansiranje između zaštite prinosa i očuvanja pčela.

Prema podacima regionalnih službi "Poljoprivrede" iz aprila, zabeležen je početak pojave odraslih insekata.Zabeleženi nivo napada je ispod EPT u regionima: Vidin, Kjustendil, Pleven i Plovdiv. U Burgasu, napad je zabeležen oko i nešto iznad EPT (3-5 odraslih/m2)

Aktivacija i mehanizam oštećenja

Repičin cvetni žižak je direktno zavisna od temperatura. Odrasli žišci postaju aktivni sa prvim prolećnim zagrevanjem, a kada temperature dostignu oko 15°C, masovno ulaze u useve repice i počinju da se hrane cvetnim pupoljcima.

Najozbiljnija i nepovratna oštećenja nanose se u fazi formiranja pupoljaka. Da bi došli do polena, žišci bukvalno proždiru zatvorene pupoljke spolja ka unutra. Oštećeni pupoljci se ne otvaraju – suše se, požute i otpadaju, ostavljajući gole cvetne drške. Ovo direktno smanjuje broj mahuna i ruši prinosni potencijal useva.

Iako se larve takođe hrane cvetnim delovima otvorenih cvetova, ekonomski najvažniji trenutak za suzbijanje je pre masovnog cvetanja, dok su pupoljci još uvek zatvoreni i ranjivi.

Korov: rani inkubator za štetočinu

Pre nego što repica formira pupoljke, žišcima je potrebna hrana. Ovde korovska vegetacija igra ključnu ulogu. Korovi iz familije krstašica kao što su divlja slačica (Sinapis arvensis L.) i divlja rotkva (Raphanus raphanistrum L.) u i oko bloka služe kao početna domaćinska baza. Stoga je efikasno suzbijanje korova fundamentalna preventivna metoda koja ograničava početnu populaciju štetočine.

Ekonomski pragovi štetočnosti (EPT): Kada prskati?

Odluka o tretmanu treba da se zasniva na stvarnom pregledu bloka, a ne na izolovanim opažanjima. Preventivno prskanje bez dostignutog praga je loša praksa koja vodi nepotrebnim troškovima i stvara rezistenciju.

Ekonomski prag štetočnosti nije konstanta – određuje ga razvojna faza, gustina i ukupni potencijal useva. Prema zvaničnim podacima Službe za zaštitu bilja i praktičnim biltenima, merila su sledeća:

Faza "zeleni do žuti pupoljak": 2 žiška/biljci u slabijim usevima i 4 žiška/biljci u dobro razvijenim usevima sa visokim potencijalom.

Faza "formiranje pupoljaka – prvi žuti pupoljci": 4–6 žišaka/biljci.

Početak cvetanja: preko 8 žišaka/biljci.

U praksi se sreću i niži pragovi – 1 odrasli/biljci u fazi D i 2–3 odrasla/biljci u fazi E.

Faza i stanje useva su odlučujući u proceni za intervenciju.

Izbor proizvoda i borba protiv rezistencije

Kada je intervencija dokazano neophodna, radite samo sa insekticidima koji su trenutno registrovani u Bugarskoj za repicu i pridržavajte se etiketa bez ikakvih odstupanja. U praksi se koriste kontaktna i/ili sistemska insekticidna rešenja. Među javno poznatim tehnološkim primerima aktivnih suptanci su: lambda-cihalotrin i tau-fluvalinat.

Da bi se izbegao razvoj rezistencije (što je ozbiljan problem kod cvetnog žiška), od kritične je važnosti ne odlaganje primene i rotiranje proizvoda sa različitim načinima delovanja.

Zaštita pčela

Period formiranja pupoljaka i cvetanja kod repice poklapa se sa intenzivnim izletom medonosnih pčela. Ovde leži najveća odgovornost poljoprivrednika:

Obavezna obaveštenja (EPORT): Prema Uredbi br. 13 od 26.08.2016, poljoprivrednici su dužni da obaveste pčelare o predstojećem tretmanu. Ovo mora da se desi ne manje od 3 dana i ne više od 15 dana pre datuma prskanja. Obaveštenje se vrši putem SMS-a i/ili e-pošte vlasnicima pčelinjaka na odgovarajućim i susednim zemljišnim površinama putem EPORT sistema.

Vremenski prozor za prskanje: Za zemljišnu primenu insekticida, tretman se mora sprovesti striktno u prozoru od zalaska sunca do 10:00 sati sledećeg dana, kada pčele ne lete masovno.

Agrometeorološki uslovi: Uzeti u obzir brzinu vetra, temperature i poštovati zahtevane zaštitne distance do pčelinjaka.

Posebna pažnja na etikete: Strogo pratiti proizvode označene u registrima BAPBG standardnom frazom "SPe8 Opasan za pčele", i primeniti maksimalne mere bezbednosti pri radu sa njima.

Dobra zaštita bilja u repici je ona koja sačuva prinos bez uništavanja krhke ravnoteže ekosistema i bez ugrožavanja egzistencije pčelara.

Više na temu:

Štetočine na repici

Korov kao domaćin bolestima i štetočinama na gajenim biljkama