Болести и штеточине на стаблима, носачким гранама и гранчицама јабуке

Rezime

Jabuku napada veći broj bolesti i štetočina, od kojih neke mogu da nanesu ozbiljnu štetu na izdancima, granama i stabilima. Istraživanja o štetočinama jabuke sprovedena su u Poljoprivrednom institutu u Kjustendilu, pod tri tehnologije gajenja – konvencionalnom, integralnom i organskoj. Ankete su sprovedene i u drugim voćnjacima u regionu Kjustendila.  Tokom perioda istraživanja, na stabilima, nosaćim granama i granama utvrđena je šteta od crne truleži Botryosphaeria obtusa, citosporoze Leucostoma cincta, truleži drveta Schizophylum alneum, staklastog veštica jabuke Synanthedon myopaeformis Borkh, potkornjaka Scolytidae i leopard moljca Zeuzera pyrina L.

Uzročnik crne truleži, gljiva Botryosphaeria obtusa, napada lišće, cvet, mlade plodove, izdanke, grane i stabila [4; 9; 19]. Sprovedena ispitivanja pokazuju da kod nas ova gljiva nanosi značajnu štetu na stabilima i granama, formirajući karakteristične rakove na zaraženim delovima [2]. Infekcije obično počinju od rana nastalih od mraza, grada, štetočina, rezidbe ili mehaničkih povreda tokom gajenja i prskanja [1; 3; 17]. Često se gljiva razvija i na oštećenjima od vatrene plamenjače. Rakovi (sl. 1) koji se formiraju nakon infekcije mogu da dostignu veličinu od oko 50–60 cm. U početku, kora oko oštećenja dobija žućkasto-braon nijansu, kasnije potamni do crne. Zaraženo tkivo se udubljuje, a na granici između zdravog i zaraženog dela pojavljuju se pukotine. Kako infekcija napreduje, kora puca i lako se ljušti, pri čemu je i drvo ispod zahvaćeno i obojeno tamno braon. Na zaraženim delovima (ispod epidermisa) formiraju se plodonosna tela gljive, koja su vrlo male crne bradavice [14].

Slika 1. Rak izazvan od strane B. obtusа

Gljiva Botryospheria  obtusa kod nas pretežno prezimljava u obliku piknidija na rakovima formiranim na granama i stabilima. Primarne infekcije u proleće izazivaju konidiospore, koje se tokom kiše oslobadjaju iz plodonosnih tela i rasprostranjuju vetrom i insektima. Da bi došlo do infekcije, potrebna je kapljica vode, a na temperaturama od 16 ºC do 32ºC mogu da proklijaju za samo 4 sata.

Zaražene grane postepeno odumiru (sl. 2), a bolest može da obuhvati celo stablo, koje, pri jakom napadu, može da uvene za nekoliko godina.

Slika 2. Grana ubijena od strane B. obtusa        

U regionu Kjustendila, ova bolest se proširila nakon jake oluje s gradom. Crna trulež je jedna od bolesti primećenih u voćnjacima jabuke gde se ne obezbeđuje redovna nega stabala. Rezultati istraživanja o oštećenjima od crne truleži pod dve tehnologije gajenja – konvencionalnom i organskoj pokazuju da procenat zaraženih stabala pod organskom tehnologijom dostiže do 52%, dok je pod konvencionalnom tehnologijom ovaj procenat 5%. Ovi rezultati su dobijeni nakon 15 godina primene tehnologije.

Uzročnik citosporoze je gljiva Leucostoma cincta, koja takođe izaziva rakove na stabilima i nosaćim granama [18]. Kora na zaraženim delovima puca, a drvo postaje nekrotično. Na oštećenim mestima formiraju se mala bela plodonosna tela, iz kojih se u vlažnom stanju oslobadjaju spore u lepljivoj supstanci koja podseća na fitilje (sl. 3). Ovaj patogen takođe ulazi u biljna tkiva kroz rane.

Slika 3. Rak izazvan od strane Leucostoma cincta

Odsustvo kore ili mikoza jabuke izazvana je gljivom Schizophylum alneum (sinonim Schizophyllum commune), koja napada samo tkiva oštećena niskim temperaturama, sunčanim opekotinama, vatrenom plamenjačom, crnom truleži, itd.

Slika 4. Oštećenje od strane Schizophylum alneum

Na kori zaraženih stabala pojavljuju se pojedinačna, ali najčešće brojna mala kožnata plodonosna tela gljive (sl.4) [13].

Važno je informisati gajitelje da jabuku takođe napada evropski rak ili nektrijski rak izazvan gljivom Nectria galigenna. Ova gljiva takođe  nanosi štetu na stabilima i granama voćaka. Kod nas je bolest veoma retka. Ozbiljnu štetu nanosi u zemljama sa vlažnom i hladnom klimom. Na granama se uočavaju eliptične, udubljene crvenkasto-braon pege, koje rastu i okružuju granu na prstenast način, kora puca, usled čega izdanci i grane iznad oštećenja presušuju. Kalus se može formirati oko raka, zaustavljajući njegov rast, ali sledeće godine gljiva napada kalus i nastavlja da se razvija. Često višegodišnji rakovi imaju koncentrične prstenove. Sa kontinuiranim  rastom raka, koncentrični prstenovi se ne formiraju. Crveno-narandžaste peritecije formiraju se na starim rakovima. Gljiva Nectria galigenna inficira kroz ožiljke lišća nakon opadanja lišća, rane od rezidbe, oštećenja od štetočina, itd. Hladno i vlažno vreme stvara povoljne uslove za razvoj bolesti. Na odsečenim i osušenim izdancima jabuke nakon rezidbe, često se uočavaju narandžasto-crvena plodonosna tela gljive Nectria cinnabarina, koja se na njima razvija kao saprofit.

Među štetočinama na stabilima i nosaćim granama jabuke, posebno je opasan staklasti veštica jabuke Synanthedon myopaeformis, koji je proširio svoju štetnu aktivnost poslednjih godina [7; 6].

Slika 5. Oštećenje i larva staklastog veštica jabuke - Synanthedon myopaeformis

Pretežno napada jabuku, a oštećenje se često otkrije kasno. Odrasli insekt je mali moljac sa providnim krilima, aktivan po sunčanom vremenu od kraja maja do jula. Ženke polažu jaja u pukotine i rane u kori. Larve se probijaju ispod kore i u površinski sloj drveta, gde stvaraju hodnike ispunjene izmetom i rđavo-crvenom tečnošću (sl. 5). Pri jakom napadu, stabla slabe, zaostaju u rastu i mogu delimično ili potpuno da se osuše. Utvrđeno je da je u konvencionalnoj proizvodnji oštećenje 2,7–5,7 puta slabije u poređenju sa integralnom i organskom proizvodnjom.

U regionu Kjustendila, u organskim voćnjacima, zabeleženo je od 10,69 do 36,48 ulaznih rupa po stabilu u proseku [2].

Ozbiljnu štetu jabuci takođe nanose potkornjaci – mali kornjaši čije larve vode skriveni način života, ispod kore stabala [10; 11; 5; 8; 16; 12]. Najčešći su veliki voćni potkornjak Ecoptogaster (Scolytus) mali i mali voćni potkornjak Ecoptogaster (Scolytus) rugulosus, koji se često razvijaju zajedno (sl. 6 i 7).

Slika 6. Oštećenje od potkornjaka - Scolytidae

Veliki voćni potkornjak napada pretežno stare i zapuštene voćnjake. Razvija dve generacije godišnje i prezimljava kao larva ispod kore. U aprilu-maju, larve se učauruju na kraju hodnika, nakon čega odrasli kornjaši izgrizaju okrugle izlazne rupe u kori i izlaze. Hrane se pupoljcima i osnovama peteljki lišća, ali ova oštećenja nemaju značajan ekonomski značaj. Nakon parenja, žen