Никола Георгијев: Салата од парадајза треба да садржи што више боја да би била корисна за здравље

Geosemselect je prva bugarska privatna kompanija osnovana u oblasti oplemenjivanja i proizvodnje hibridnog semena paradajza. Nasleđe kompanije izgrađeno je na dugogodišnjem iskustvu prof. Hrista Georgijeva, jednog od najpoznatijih oplemenjivača hibridnog paradajza, a danas kompaniju vodi unuk prof. Georgijeva – Nikolaj. Prošle godine, Geosemselect je obeležio 35 godina aktivnosti i zajedničkog učešća sa Institutom za povrtarstvo Marica na jednom od najpoznatijih događaja u oblasti oplemenjivanja – XXI sastanku Radne grupe za paradajz organizacije Eucarpia.

U razgovoru sa Nikolajem Georgijevim, podsećamo se na kvalitet i ukus bugarskog paradajza, stvorenog za naše zemljište i klimu, o oplemenjivanju paradajza i o tradicijama u prehrambenim navikama u našoj zemlji.

Gospodine Nikolaje Georgijev, koji je najteži zadatak u oplemenjivanju paradajza i sa kojim izazovima se suočava savremeno oplemenjivanje paradajza?

N.G. Zaista, paradajz je vrlo specifična kultura za oplemenjivanje. Iako proces oplemenjivanja traje isto vreme kao i kod drugih useva poput pšenice, kukuruza i suncokreta, paradajz pokazuje svoj potencijal u zavisnosti od različitih uslova. Stoga je težak zadatak stvoriti sortu koja daje iste, ili barem sa manjim odstupanjima, pokazatelje performansi pod različitim uslovima, kao što su klimatske zone, zemlje, zemljišta i tehnologije gajenja. Ovo je jedan od teških zadataka; inače, oplemenjivanje paradajza suočava se sa mnogim izazovima – sve više virusa, štetočina, klimatskih promena, koje nas teraju da razmišljamo u pravcu otpornosti na visoke temperature i suše, i druge abiotičke i biotičke stresove.

Eksperimentalna staklena bašta Instituta za povrtarstvo Marica

Koja je razlika između hibrida i sorti sa otvorenim oprašivanjem koje nudi Geosemselect d.o.o.?

N.G. Hibridne sorte su hibridi prve generacije; nastaju ukrštanjem dve roditeljske linije, odnosno u suštini dve sorte sa majčinskom i očinskom biljkom. Polen se uzima sa očinske biljke i ukršta sa majčinskom biljkom, a dobijeno seme je prva generacija ili F1 hibrid. Oni kombinuju kvalitete oba roditelja. Seme koje nudimo od hibridnih sorti ima prednost što je kombinovalo pozitivne kvalitete obe roditeljske linije; stvoreno je i prilagođeno za bugarsku klimu.

Kod sorti sa otvorenim oprašivanjem poštuje se prirodni princip, naime paradajz se samooprašuje i sledeća generacija koju stvara identična je prethodnoj. Proizvodimo i sorte paradajza sa otvorenim oprašivanjem, koje je stvorio prof. Hristo Georgijev u koautorstvu sa prof. Bistrom Atanasovom iz Instituta za genetiku Bugarske akademije nauka – Sofija.

Da li su bugarske sorte paradajza konkurentne na evropskom tržištu?

N.G. Da, posebno na hobi tržištu i poluprofesionalnom tržištu; ovde ne uključujem visokotehnološke staklene bašte i konvencionalnu proizvodnju koja se praktikuje u bogatijim zemljama. Ali neke od naših sorti uspevaju da se probiju na strana tržišta bez problema i zapravo su prilično tražene i voljene od strane kupaca u inostranstvu, uglavnom zbog svojih kvaliteta ukusa. Poslednjih 5-6 godina, rane sorte paradajza uživaju zavidan uspeh u Rumuniji.

Paradajz je tradicionalan za Bugare u pogledu ukusa. Ali šta voli Bugarin, jer iako je ista kultura u različitim zemljama gde je paradajz osnovni deo jelovnika poput Španije ili Italije, ukusni prioriteti su prilično različiti.

N.G. Ono što sam primetio poslednjih godina je da je bugarski potrošač prilično konzervativan; nije sklon da proba nove stvari, za razliku od potrošača u Francuskoj, na primer. Tamo sam primetio kako stalno probaju nove ukuse, boje i kombinacije. U Bugarskoj se poslednjih godina traže pre svega veliki, ružičasti paradajzi, koji su verovatno povezani sa bakinim paradajzom, ali oni ne odgovaraju našim tradicijama iz prošlosti.

Verujem da je crveni paradajz iz našeg detinjstva mnogo tipičniji za bugarski sto.

Razlika između crvenog i ružičastog paradajza leži u jednom Y genu, koji je odgovoran za obojenje kožice, i u jednom flavonoidu, koji je žut. Ružičastom paradajzu konkretno nedostaje ovaj flavonoid – naringeninhalkon, koji je žut. Inače, sadržaj supstance likopen je isti kod obe sorte paradajza.

Zapravo, prema podacima iz literature, najzdraviji paradajzi su braon, jer sadrže veliku kombinaciju flavonoida.

Kada je boja drugačija od crvene i ružičaste, na primer kao braon paradajzi iz Španije, Bugari misle da je taj paradajz genetski modifikovan i shodno tome ne zaslužuje njihovu pažnju. Zapravo, salata od paradajza treba da se sastoji od što više boja da bi bila korisna za zdravlje.

Geosemselect takođe možete pronaći na AGRA 2026 (17-21. februar), hala 13, štand B5