Шљивикови воћњаци Добруџе

U plodnom regionu Dobrudže, blizu mora, pored proizvodnje žitarica, gaje se i šljive. Otac i sin gaje 80 jutara šljivika.

Postepeno, ljubičasti plod postaje tradicionalna kultura za ovo područje, zbog čega se radost ovogodišnje žetve pretvorila u Dan otvorenih vrata šljivika u selu Dropla, opština Balčik, početkom septembra, gde se nadaju da će proslavu pretvoriti u godišnji događaj.

Plantaže su osnovane pre šest godina u okviru evropskog projekta, a na tom području su izgrađeni akumulaciono jezero i bušotina za navodnjavanje voćnjaka. Voćari su za svoje voćnjake odabrali tri sorte.

"Stanley", omiljena sorta bugarskih potrošača, jer su plodovi veliki i pogodni kako za svežu upotrebu tako i za preradu. Sazrevaju početkom septembra. Sorta je tolerantna na šarku (virus boginja šljive), slabo je podložna crvenoj pegavosti lišća i umereno rđi.

"Jo-Jo" – sorta koja je takođe dobro poznata i ima izuzetne kvalitete ukusa. Šljive "Jo-Jo" su takođe pogodne za direktnu upotrebu, preradu i sušenje. Poznato je da je ova sorta otporna na virus šarke šljive i gljivične bolesti.

Srpska sorta "Čačanska lepotica", čija su stabla prvi put rodila ove godine u voćnjaku porodice Marinov, ima velike plodove prosečne težine 30-40 g, ovalne, tamnoplave, sa obilnim prujem, sa zelenkasto-žutim, čvrstim, sočnim, prijatno slatko-kiselim mesom. Pogodna je za zamrzavanje i sušenje i tolerantna je na šarku. Otporna je na rđu, veoma podložna crvenoj pegavosti lišća, ne oboleva od smeđe truleži i osetljiva je na kasne prolećne mrazeve.

Ovim tri sorte se postiže dobar period berbe i zadovoljavaju se preferencije kupaca.

Sorta šljive "Pagane" – ponos Instituta za voćarstvo u Plovdivu

"Tokom života, čovek bi trebalo da posadi bar jedno drvo. Ovde u voćnjaku, posadili smo četiri hiljade stabala. Uspevamo da ispunimo ovaj mali cilj u našim životima", deli Martin Marinov, koji zajedno sa ocem upravlja šljivikom u Dobrudži. U proseku, jedno stablo daje između 60 i 80 kg šljiva, a sirovina se uglavnom isporučuje na preradu – za šljivovu penu ili za rakiju, ali se koristi i za direktnu upotrebu.

Na Danu otvorenih vrata šljivika u selu Dropla, nije zaboravljena ni zabavna strana događaja – jela sa šljivama takmičila su se sa majstorima šljivovog džema, a duhovite poruke koje uključuju ukusni ljubičasti plod uspele su da zabave publiku. "Što je veći štap, više ćeš šljiva oboriti", "Neprosto je bacati šljive na marmeladu kad od njih prave tako aromatičnu rakiju", "Traže se pomagači da tresu susedov šljivik", "Pravi muškarac klekne samo kad bere šljive za rakiju" i mnoge druge.

Zanimljivosti o šljivama

• Šljive su među prvim voćkama koje je čovek gajio. Najraniji zapisi o šljivama potiču iz 479. godine pre nove ere. Godine 65. pre nove ere, Pompej Veliki je doneo šljive u Rim, a kasnije ih je Aleksandar Veliki proširio u regionu Mediterana.
• Šljiva je jedna od glavnih poljoprivrednih kultura u našoj zemlji. Plodovi šljive, kako sveži tako i prerađeni, spadaju među tradicionalne poljoprivredne proizvode kojima naša zemlja ulazi na inostrana tržišta.
• Šljiva je rasprostranjena širom zemlje, ali najveća koncentracija postiže se u Lovčanskom okrugu, regionu Gabrovo, regionu Plovdiv, regionu Stara Zagora, regionu Vraca, regionu Šumen i regionu Smoljan.
• Glavna sorta u našoj zemlji je Kyustendilska plava šljiva. Poznata je pod imenom Zimska šljiva ili Madžarkinja. Gaji se od 17–18. veka, zajedno sa velikim brojem lokalnih sorti za rakiju.
• Šljiva je bogata antioksidansima, organskim kiselinama, pektinom itd.
• U 2022. godini, najveći udeo ubranih površina pod voćnim drvećem zauzimale su trešnje – 24%, zatim šljive i džanarike – 21%. Površine sa mladim voćnim zasadima koji još nisu u rodnoj dobi iznose 9,2 hiljade ha. Najveći relativni udeo mladih zasada zauzimaju orasi – 39%, zatim ponovo šljive i džanarike – 17% (prema Agrostatistici br. 424 – april 2023).
• I na kraju, ali ne manje važno, ove godine 22–24. septembra u Trojanu će se održati jubilarna 30. izdanje Bugarskog festivala šljive – tradicija puna ukusa i dobrog raspoloženja.

fotografije © Pro News Dobrič