11. Svetska konferencija o istraživanju soje okuplja vodeće naučnike i stručnjake u Beču

Stručnjaci iz celog sveta, koji predstavljaju nauku, biznis i politiku, okupljaju se od 18. do 23. juna u Beču kako bi razgovarali o izazovima u proizvodnji soje. Fokus Svetske konferencije o soji je naučno istraživanje soje i njena uloga u održivom razvoju – od oplemenjivanja i genetike do ratarske proizvodnje i ishrane. "Soja pruža jedinstvenu priliku da se proteinska komponenta životinjskog porekla zameni visokokvalitetnim biljnim proteinima i tako izazove revoluciju u ishrani", objašnjava profesor Johan Folman sa Univerziteta za prirodne resurse i nauke o životu (BOKU), predsednik Naučnog savetodavnog odbora Kongresa.

11. Svetska konferencija o istraživanju soje (WSRC) je otvorena u Austriji. Domaćini događaja su organizacija "Dunav Soja" i Univerzitet za prirodne resurse i nauke o životu (BOKU) u Beču. Na međunarodnoj konferenciji učestvuje blizu 800 naučnika, proizvođača hrane i stočne hrane, prerađivača i stručnjaka za soju iz 51 zemlje.

Centralne teme su oplemenjivanje, agronomija, zaštita bilja, prerada, inovacije i mogućnosti za proširenje lanaca snabdevanja.

Konferenciju su zvanično otvorili profesor Johan Folman sa Univerziteta za prirodne resurse i nauke o životu (BOKU), Džingjuan Šija, direktor Odeljenja za proizvodnju i zaštitu biljaka (NSP) pri Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Matijas Kron, osnivač i predsednik Dunav Soje, i austrijski savezni ministar poljoprivrede Norbert Točnig.

U svom uvodnom obraćanju, profesor Johan Folman je izjavio: "Ova konferencija je istraživačka konferencija sa međunarodnim timovima vodećih naučnika iz svih glavnih zemalja proizvođača soje. Istraživanje i naučna saradnja na hitnim merama za ublažavanje štetnih efekata klimatskih promena i za minimiziranje negativnog uticaja soje na životnu sredinu u njenoj velikoj proizvodnji za stočnu hranu su ključni prioriteti u bliskoj budućnosti za održivu i efikasnu proizvodnju soje. To uključuje smanjenje inputa u proizvodnji kroz poboljšanja u agronomskoj i genetskoj efikasnosti, nove načine korišćenja soje kao stočne hrane i, ne na poslednjem mestu, poboljšanu direktnu upotrebu soje u prehrambenoj industriji. Ove teme će biti obrađene u više od 30 plenarnih sesija, radionica i izložbi postera tokom jedne nedelje u austrijskoj prestonici."

Od dronova do suplemenata ishrane za dugovečnost

"Ukus je ključni argument ovde", kaže profesor Folman. Zbog toga godinama proučava kako oplemenjivanje soje može poboljšati ukus različitih sorti i prilagoditi ovu suptropsku biljku uslovima srednje Evrope. Istraživači na BOKU-u rade na širokom spektru naučnih tema – od zaštite bilja i oplemenjivanja do novih tehnologija u ishrani. Razvijaju se i specijalni dronovi kako bi se razlikovalo koje su biljke soje bolje prilagođene promenljivim uslovima od drugih. Još jedno polje na kome austrijski naučnici godinama rade je razvoj proizvoda bogatih spermidinom – jedinjenjem protiv starenja koje se nalazi u semenu soje.

Spermidin je prirodni poliamin koji je od vitalnog značaja za ćelijske funkcije ljudskog organizma. Ima sposobnost da indukuje autofagiju u ćelijama. Naučnici veruju da spermidin igra značajnu ulogu u promovisanju ćelijske dugovečnosti.

Matijas Kron iz Dunav Soje je istakao međunarodni značaj konferencije: "Soja je najvažniji dobavljač proteina na svetu za direktnu proizvodnju hrane za ljude i stočnu hranu. Način na koji se ova čudesna biljka gaji, prerađuje, trguje i koristi igra ogromnu ulogu u budućnosti čovečanstva. Održiva budućnost bez gladi, prekomerne eksploatacije zemljišta, gubitka biodiverziteta i sa fokusom na regionalnu proizvodnju je samo deo savremenih izazova sa kojima se naučnici i proizvođači soje moraju suočiti. Mi, Evropska organizacija za soju, želimo da u Beču zajedno sa naučnicima iz celog sveta, sa najvećim proizvođačima soje, prerađivačima i nevladinim organizacijama, razgovaramo i pronađemo rešenja. Naš cilj je povećanje proizvodnje lokalne soje u Evropi, što se može postići samo uz podršku nauke."

Džingjuan Šija iz FAO-a je predstavio novi koncept: "Predlažemo strateški pristup održivoj proizvodnji soje optimizacijom i minimizacijom proizvodnih sistema i rešavanjem ključnih postojećih izazova. Ovaj koncept promoviše optimalno korišćenje prirodnih resursa i minimiziranje poljoprivrednih inputa kroz diverzifikaciju sistema gajenja, uvođenje inovacija, novih sorti, tehnologija i integrisanih pristupa. Na taj način, unapređenje proizvodnje soje doprinosi ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i promoviše međunarodnu saradnju među relevantnim akterima."

Savezni ministar poljoprivrede Norbert Točnig je poželeo dobrodošlicu međunarodnoj publici i istakao ulogu Austrije i Evrope: "Austrija je mala zemlja sa ukupnom obradivom površinom od oko 1,3 miliona hektara, ali je među pet najvećih zemalja proizvođača soje u EU. Za Beč, Austriju i Evropu je čast što se globalna naučna zajednica koja se bavi sojom ovde sastaje kako bi razgovarala o naučnim pitanjima i doprinela bezbednosti hrane i održivoj proizvodnji ove vredne poljoprivredne kulture. Moj prioritet je povećanje nivoa evropske proizvodnje, što se može postići proširenjem obradivih površina ili efikasnijim korišćenjem proteinskih resursa. Austrija je već objavila svoju Nacionalnu strategiju za proteinske biljne vrste i takođe se obavezala na zajedničku EU Protein strategiju."