Kasna braon trulež – ozbiljna ekonomski značajna bolest trešnje

Za zaštitu drveća i rodova od bolesti i štetočina kod trešnje, sprovodi se znatno manji broj tretmana u odnosu na jabuku. Ipak, problem ostataka i zagadjenja životne sredine je takođe relevantan u proizvodnji trešanja, imajući u vidu da je kod ove vrste voća period od cvetanja do berbe znatno kraći nego kod jabuke.

U fitopatološkoj literaturi opisano je 24 gljivične bolesti trešnje. Od onih utvrđenih u našoj zemlji, najveći ekonomski značaj imaju cilindrosporioza i monilioza (smeđa trulež ploda).

Monilioza (smeđa trulež) kod trešnje je druga po ekonomskom značaju bolest, a u nekim godinama zauzima prvo mesto u Bugarskoj i u nizu drugih zemalja gde se ova vrsta voća gaji.

Tri vrste gljiva iz roda Monilinia – M. laxa, M. fructigena i M. fructicola su uzročnici monilioze (smeđe truleži) kod koštičavog voća. M. fructicola je rasprostranjena u Severnoj i Južnoj Americi, Japanu i Australiji, gde nanosi ozbiljnu štetu koštičavom voću. Za Evropu, ovaj patogen je na listi karantinskih bolesti. Nakon 2000. godine, brojni istraživači iz Francuske, Italije, Poljske, Srbije i drugih evropskih zemalja su izvestili o šteti na voćnim vrstama izazvanoj od strane M. fructicola.

Vrste roda Monilinia pripadaju redu Helotiales, porodici Sclerotiniaceae.

Kod nas M. laxa i M. fructigena prezimljavaju u obliku kompaktnog micelijuma u zaraženim grančicama i plodovima. Već na početku proleća započinje sporulacija, usled čega do perioda cvetanja nakupi jak infektivni potencijal, koji pod povoljnim meteorološkim uslovima tokom cvetanja i zrenja plodova može dovesti do značajnih oštećenja kod pojedinih sorti. Optimalni uslovi za stvaranje spora stvaraju se pri visokoj vlažnosti vazduha i temperaturama između 15 °C i 20 °C za M. laxa i 24 °C -27 °C za M. fructigena. Spore se šire kapišima kiše ili insektima.

U životnom ciklusu gljiva ovog roda postoje tri faze, koje su veoma važne u odnosu na suzbijanje ovih uzročnika truleži plodova kod voćaka. Prva faza je tokom cvetanja, kada gljive izazivaju oštećenja cvetova i grančica, druga – tokom zrenja plodova, a treća – tokom skladištenja.

M. laxa i M. fructigena inficiraju cvetove, odakle prodru u grančice preko peteljki cvetova. Zaraženi cvetovi potamne, a kasnije se infekcija proširi na peteljke cvetova i odgovarajuće grančice. Na zaraženim grančicama nastaju rakove rane, sa kojih curi smola. Na plodovima, oštećenje počinje kao mala, svetlosmeđa pega, koja se brzo širi i prekriva ceo plod. Pri čestim pljuskovima i visokoj vlažnosti vazduha, na delovima napadnutim od strane M. laxa pojavljuju se male sive čuperke konidiofora sa konidijama, koje su razbacane po celoj zahvaćenoj površini. Na plodovima oštećenim od strane M. fructigena pojavljuju se velike čuperke konidiofora i konidija koje sporuliraju. Čuperke su oker boje i raspoređene u koncentričnim krugovima. Napadnuti plodovi mumifikuju i ostaju na drvetu.

Od voćnih vrsta, višnja i kajsija su veoma osetljive na ranu moniliozu cvetova i grančica, dok su sorte trešnje manje intenzivno napadnute.

M. fructigena uglavnom inficira preko rana nastalih pucanjem ploda uslovima visoke vlažnosti vazduha ili gradom, kao i od strane ptica i insekata.

Pucanje ploda zavisi od niza faktora povezanih sa anatomskim i fiziološkim karakteristikama plodova, kao što su debljina pokožice, broj stoma po jedinici površine, koncentracija azota u pokožici. Pored toga, na njega uglavnom utiču vlažnost vazduha u zasadu, učestalost padavina i trajanje vlaženja plodova tokom zrenja.

Mere za zaštitu trešnje od uzročnika truleži iz roda Monilinia obuhvataju sanitarnu rezidbu i fungicidne tretmane.

Sanitarna rezidba se primenjuje za uklanjanje zaraženih grančica, a pored toga svi mumificirani plodovi moraju biti uklonjeni iz krošnje, sakupijeni i uništeni. Ove mere se primenjuju godišnje, imajući u vidu da se infekcija obnavlja sporama formiranim na zaraženim grančicama, granama i plodovima. Same sanitarne mere ne mogu rešiti problem monilioze, što nameće potrebu za fungicidnim tretmanima radi zaštite drveća od infekcije. Tretmani se sprovode pre pucanja pupoljaka, u fenofazama "ružičasti pupoljak", "cvetanje" i neposredno posle cvetanja radi zaštite cvetova, mladih plodića i grančica, a kasnije, radi zaštite plodova, sprovode se u periodu pre zrenja.

Za predcvetne tretmane pogodni su fungicidi na bazi bakra – bordoška mešavina – 1%, Bordeaux mix 20 WP – 375-500 g/da, Kocide 2000 WG – 180 – 280 g/da, Funguran OH 50 WP – 0.4%, Champion 50 WP – 300 g/da i delotvorni su i protiv monilioze i protiv rupičavosti lišća i bakteriozne rakovine.

Za tretmane tokom i posle cvetanja protiv monilioze, u spisak dozvoljenih proizvoda za upotrebu uključeni su sledeći fungicidi: Luna Experience – 63-75 ml/da, Chorus 50 WG – 45-50 g/da (0.045% - 0.05% sa 100 l/da radnog rastvora), Signum WG – 30 g/da, Difcor 250 EC – 20 ml/da, Delan 700 WG – 0.05%.

Kod trešnje takođe treba imati u vidu da česta upotreba sistemičnih fungicida dovodi do razvoja rezistentnosti kod Blumeriella jaapii, Monilinia laxa i Monilinia fructigena, usled čega ovi fungicidi više nisu delotvorni. Da bi se sprečio razvoj rezistencije, preporučuje se pridržavanje uputstava u pogledu doze (koncentracije) i vremena primene za svaki proizvod, i maksimalnog broja tretmana dozvoljenog za određenog patogena i usev. Obavezno je naizmenično korišćenje fungicida sa različitim mehanizmima delovanja na patogene.