Ванредно стање је проглашено због ливадског мољца на територији државе

Poslednjih nedelja, u severnoj Bugarskoj primećeno je masovno razmnožavanje livadske sovice (Loxostege sticticalis) na suncokretu i kukuruzu. Neki regioni Dobričke oblasti, kao što su područje Krušari prema Silistri, Žitnica, oko Vladimirova, Minkova i Medova, značajno su pogođeni ovim štetnikom. Ministar poljoprivrede proglasio je pojavu livadske sovice elementarnom nepogodom na teritoriji zemlje i ovlastio sprovođenje mera suzbijanja ovog štetnika.

Epidemije u razvoju sovice javljaju se u određenim periodima, naročito kada postoje povoljni uslovi za razvoj štetnika, kao što je dugotrajna topla jesen praćena blagom zimom. Tokom perioda povećanja populacije i masovnog razmnožavanja, livadska sovica može dovesti do smanjenja prinosa i do 60%, a ponekad i do potpunog gubitka.

Štetnik je široko rasprostranjen po celoj Bugarskoj. Larve oštećuju biljke iz 35 familija, prvenstveno napadaju suncokret, ali takođe oštećuju kukuruz, repu, mahunarke, grašak, žitarice, konoplju, trave i proso, sirak i krompir. Ovaj štetnik takođe šteti preko 200 vrsta samoniklih biljaka.

Larve livadske sovice hrane se nadzemnim delovima biljaka – lišćem, cvetovima i začetcima plodova, umotavajući ih u paučinaste niti.

Oštećenja izazvana štetnikom prvo su uočljiva na lišću, koje postaje braon. Larve prvog, drugog i trećeg stupnja razvoja hrane se mezofilom listova, ostavljajući samo glavne nervature. Kada su prisutne velike populacije, uništeni su listovi i stabiljke čitavih biljaka, posebno gajenih biljaka domaćina kao što su soja, suncokret i ovas.

Livadska sovica obično razvije između 3 i 4 generacije godišnje, pri čemu let prve generacije uglavnom pada u april, maj i jun, let druge generacije u jul – avgust, a treće (četvrte) u avgust – septembar, oktobar. Najmasovniji let dešava se u junu-julu. Odrasli primerci aktivni su uglavnom noću. Ženke polažu jaja (150-160 jaja) na donjoj strani listova.

Strategija za suzbijanje štetnika

Prag ekonomske štete iznosi oko 5-10 larvi/m². Larve vrše masovne migracije. Pupanje se odvija u zemljištu i prezimljavaju kao larve u čahurama u zemljištu.

Periodično masovno razmnožavanje karakteristično je za livadsku sovicu.

Ovlašćeni proizvodi za zaštitu bilja

Naredbom ministra poljoprivrede od 21. jula ove godine, postavljen je rok do 30. jula za primenu hitnih mera na površinama napadnutim livadskom sovicom. Ako se utvrdi da je rok za rešavanje opasnosti nedovoljan, on će biti odmah produžen. Takođe je priložen i spisak proizvoda ograničene i kontrolisane upotrebe za zaštitu od livadske sovice.

U prisustvu larvi u stupnjevima razvoja II-III i III-IV, kao i tokom vegetacionog perioda, koriste se Sumi Alpha 5 EC, Sumicidin 5 EC, Oasis 5 EC – proizvodi za zaštitu bilja koji sadrže 50 g/l esfenvalerata, primenjuju se zemljanom opremom uz poštovanje određenih mera za zaštitu pčela.

Ovlašćenja za avio tretmane vazduhoplovnom opremom važe samo za tretmane biološkim proizvodima za zaštitu bilja sa aktivnom suptancom Bacillus thuringiensis. To su: Dipel DF, Dipel 2X, Rapax, Rapax – AS i Foray 48 B.

Pre početka prskanja oštećenih i napadnutih useva, poljoprivrednici moraju obavestiti pčelare o predstojećim aktivnostima. Pčelari moraju zatvoriti ili prekriti košnice u danima i satima tretmana.