'Срећан дан Бабе Марте!'

Баба Марта јури, везује мартеницу девојчици, дечаку и дрвету!

Са жељама за добро здравље, срећу, успех и пролећно расположење током целе године!

Традиција повезана са 1. мартом и кићење мартеницама обележава прелаз између зиме и пролећа и потиче из предхришћанског доба. Верује се да мартенице, направљене од уплетене беле и црвене нити, штите од разних опасности и најављују почетак нове пољопривредне и астрономске сезоне. Зато се мартенице везују и на животиње и воћке. За здравље и изобиље!

Према народном веровању, Баба Марта је сестра Великог Сечка (јануара) и Малог Сечка (фебруара). Због тога стално мења расположење – понекада блага и добра, понекада оштра и љута. Зато је и време у марту тако нестално – сад топло, сад ледено.
 
Мартенице се скидају када човек угледа рода или ласту и везују се за цветно дрво, или су се некада стављале под камен. После извесног времена (следећег дана или после девет дана) камен би се подигао и ако је испод било мрава, веровало се да ће се те године родити много јагањади; ако је ту био буба или црв – то је значило да ће се телити. У неким крајевима стари људи би бацали мартенице у реку „да све невоље отику водом“.

И данас људи верују да ако себи посвете одређени дан у месецу марту, по њему могу да просуде каква им година предстоји.
Занимљиво је знати да обичај кићења белом и црвеном нити није распрострањен само у Бугарској. Године 2017. уписан је на УНЕСКО-ву Листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као заједничка номинација Бугарске, Румуније, Молдавије и Северне Македоније.