Обична крушкава псила - Psylla pyri

Штета:

Одрасле јединке, ларве и нимфе наносе штету сисањем биљног сока из пупољака, листова, цветова, плодова и изданка крушке;

Током исхране псиле излучују „медну росу“, која контаминира нападнуте делове, јер се на њој касније развијају гљиве чађаве плесни;

Изазива превремено старење изданка, грана и листова повећавајући њихов садржај азота;

Његов најтежи негативни утицај на стабла последица је преношења микоплазме, која блокира проводне судове;

У случајевима масовног размножавања изазива слабљење и угинуће стабала крушке;

Презимљава као одрасла јединка под опалим лишћем, у пукотинама и под старом, напуклом кором стабла и на другим погодним местима.

Сузбијање:

Главни периоди за сузбијање су у јесен, да би се смањила популација која ће презимити пре њеног масовног кретања ка презимљавајућим локацијама, и рано у пролеће;

Пролећни третман треба спровести већ првих топлих дана фебруара или марта, када температура остане три или више дана изнад 5 - 8°C;

Сузбијање у овом периоду такође је усмерено против одраслих јединки, када напуштају места презимљавања и прелазе на кратке и врећасте изданке крушке;

Економски праг штетности - 1 одрасла јединка и 8-10 јаја на 8-10 врећастих изданка;

Заштита регистрованим инсектицидима.

Темељно натапање стабала радним раствором (150-180 l/da).