Agrotehničke i mere zaštite bilja u ranom proleću u voćarskim usevima

Zimsko rezanje voćaka

• Sprovođenje ranoprolećne fitosanitarne rezidbe voćaka je veoma važan deo Dobre prakse u zaštiti bilja i nastavak jesenje-zimske nege;
• Najpogodniji period za ovu aktivnost je februar, pre buđenja pupoljaka;

• Preporučuje se da se rezidba prvo izvrši na jabuci i kruški, koje su najotpornije na hladnoću, nakon čega se seku trešnja, višnja, breskva i kajsija;
• Poželjno je da se mlade drveće reže ranije, jer ne podnose kasnu rezidbu;
• Rezidbom se oblikuje krošnja i plodonošenje voćke i uklanjaju zaražene grane, čime se smanjuje prezimljujuća infekcija od štetočina - pepelnica na jabuci, krastavost na kruški, smeđa trulež, crna trulež ploda voćaka, ličinke hrušča, štetočine iz bušila, veliki drvorezac, jabučni staklasti moljac i druge, a njihovo šírenje tokom aktivne vegetacije useva je ograničeno;
• Suve grane i grančice se izsecaju, praveći rezove na udaljenosti od 20-30 cm od oštećenog mesta;
• Uklanja se stara ispucala kora, izsecaju se gnezda gusenica, nakupine jaja i mumificirani plodovi;
• Nakon rezidbe, rezovi se premazuju bojom na bazi ulja ili belim lateksom kome je dodan fungicid na bazi bakra, ili se koristi gotova pasta Tervanol, sa ciljem boljeg zarastanja, kao i zaštite od prodora sekundarnih infekcija i napada bolesti i štetočina.

Obrada zemljišta

• Zarivanje opalog lišća, pri čemu se uništava prezimljujući inokulum bolesti prisutan u lišću – krastavost na jabuci i kruški, bela rđa na trešnji i višnji, crvene pege lišća na šljivi, itd., i štetočina koje prezimljuju u zemljištu – višnjina mušica, šljivina crna pilica, itd.;
• Prilikom obrade zemljišta ne smeju se povrediti korenski sistem, jer to dovodi do infekcija bakterijskim rakom i prouzrokovačima truleži korena;
•  Dubina oranja određuje se starošću zasada i vrstom podloge.

Zimsko-prolećna hemijska zaštita

Sprovodi se nakon rezidbe, nakon buđenja pupoljaka i pre pucanja pupoljaka.

Protiv bolesti – 1% bordoa smeša:

• Za sve koštuničave voćke – štiti drveće od kovrdžavosti lišća breskve, rane šarke koštičavih voćaka, rane smeđe truleži, bakteriozne plamenjače, mehuraste šljive i drugih;
• Za jabučaste voćke, ako su zahvaćene vatrenom plamenjačom (najčešće jabuka, kruška, dunja, mušmula).

Protiv štetočina – kada se utvrdi:

• Crvena voćna grinja – 60-80 zimskih jaja po 10 cm izbojka;
• Lisne vaši – 10% pupoljaka sa jajima;
• Savijači lišća – 3-5 nakupina jaja po stabilu;
• Kalifornijska štitasta vaš – kada se utvrdi prisustvo;
• Šljivina štitasta vaš – 20-30 na 100 cm osnovne grane.
  Za postizanje kvalitetnog i maksimalno efikasnog zimsko-prolećnog prskanja, moraju se ispoštovati sledeći uslovi:
• Tretman treba sprovesti u suvom, toplom i mirnom vremenu pri temperaturi vazduha iznad 5^○C;
• Rastvor za prskanje treba naneti od vrha do osnove stabla, obezbeđujući temeljito prskanje (kvašenje do oticanja) stabala;
• Mlaznice prskalice treba da imaju otvor od 2 mm.

       Glavne štetočine za period:

       Vatrena plamenjača na voćkama

       Kovrdžavost lišća breskve

       Kruškina buva

       Kalifornijska štitasta vaš