Шума секвоја у близини села Богослов – природни феномен

Jedina šuma sekvoja u Bugarskoj nalazi se u području Jučbunar u blizini sela Bogoslov, koje leži na severoistočnim padinama planine Osogovo, oko 5 km jugozapadno od grada Kjustendila.

Prva stabla ovde su posadili 1890. godine šumar Jordan Mitrev, a seme je doneo moreplovac iz domovine sekvoja – planina Sijera Nevada u Kaliforniji. Kasnije su šumari posadili još 100 sekvoja, formirajući tako današnju šumu. Bugarske sekvoje visoke su 30 metara, a deblo najveće ima 9 metara. Ova vrsta je najveći živi organizam.

Šuma bugarskih sekvoja u području Jučbunar učestvovala je na takmičenju "Evropsko drvo godine" 2018. i zauzela 8. mesto sa ukupno 11.846 glasova.

Obalna sekvoja (Sequoia sempervirens ) je monotipska vrsta drveta iz roda Sequoia, porodica Cupressaceae. Drvo je zimzeleno, četinjača i može da živi skoro 2.000 godina. Smatra se najvišim drvetom na svetu i može da dostigne 115 m visine i preko 7 m u prečniku u osnovi. Zapremina sekvoje može da pređe 1.000 m³. Kora drveta doseže do 30 cm u debljini, relativno je meka i crvenkasto-cimetne je boje. Veruje se da nosi ime po poglavici plemena Čeroki, Sekvoja. Termin "sekvoja" se ponekad koristi i za druga dva predstavnika potporodice Sekvojadendron džinovsku sekvoju (Sequoiadendron giganteum) i Metasekvoju, koje su najveća stabla na planeti.

Prirodno stanište ovog džinovskog drveta je duž pacifičke obale u Kaliforniji, Severna Amerika. U principu, ova vrsta nije tipična za Evropu, Aziju i Afriku.

Sekvoje u Bugarskoj

U Bugarskoj se pojedinačne džinovske sekvoje mogu naći na raznim mestima u zemlji. Na primer, na Poljoprivrednom univerzitetu u Plovdivu nalazi se 20 sekvoja starosti oko 30 godina. U dvorištu Bojanske crkve nalaze se tri veličanstvene sekvoje, koje je posadila kraljica Eleonora, a u Borisovoj bašti u Sofiji, u blizini stambenog bloka Istok, uzdize se džinovska sekvoja, koja potiče iz vremena Borisa III. Ogromna stabla ove vrste mogu se naći i u dvorištu vatrogasne stanice u gradu Smoljanu (24 godine starosti), u dvorištu Univerziteta za šumarstvo, u Morskoj bašti u Varni, Morskoj bašti u Burgasu, na peronu stanice u gradu Pirdopu (5 džinovskih sekvoja posađenih 1935. – poklon za cara), u dvorištu škole u selu Anton, na trgu sela Dušanci, i u banjskom letovalištu Vile Kostenec, koje se nalazi u istočnom delu planine Rila, 9 km južno od železničke stanice Kostenec i 78 km jugoistočno od Sofije (2 sekvoje), u Narečenskim banjama, Varšecu, i u centrima Goce Delčeva i Berkovice.