Koje korovi u većoj meri suzbijaju rast i razvoj pšenice: travni korovi ili širokolisni korovi?

Rezime

Korov potiskuje rast i razvoj pšenice u različitoj meri, u zavisnosti od dužine konkurencije sa usevom, vrstnog sastava, gustine i dr. Utvrđeno je da nekontrolisani širokolisni korovi (poljska slačica i poljska kamilica) potiskuju rast i razvoj pšenice u većoj meri u poređenju sa nekontrolisanim travama (divlji ovas i ljulj). Još ozbiljniji negativan uticaj ima mešovita korovska asocijacija od četiri korovske vrste u usevu pšenice.

Vrste korova koje zaraze useve pšenice:

Korov, koji se naziva i "zeleni neprijatelj čoveka", svake godine nanosi velike štete poljoprivrednoj proizvodnji. Prema podacima FAO, od ukupnih globalnih gubitaka koje prouzrokuju štetočine na gajenim biljkama, korov je odgovoran za 35% gubitaka u pšenici, u poređenju sa 28% u povrću i 29% u voćnjacima i vinogradima (Spasov i sar., 1999).

Raznovrsnost korova u usevima pšenice je velika, a broj vrsta koje ih zaraze je veoma veliki. Neki od njih pripadaju grupi ozimih jednogodišnjih korova, a drugi – ranim prolećnim korovima i efemerima. Poslednjih godina, dominantne vrste u korovskim asocijacijama u pšenici su ozimi jednogodišnji korovi, koji nici i razvijaju se pod dovoljnom vlažnošću tokom jesenje-zimskog perioda. Kada se vreme zagreje zimi, nicanje ranih prolećnih korova se odvija znatno ranije. Problematični i opasni za pšenicu su neki jednogodišnji korovi kao što su: poljska kamilica, poljska slačica, divlji mak, Delphinium spp., lepljivi broć (Galium aparine), maćuhica, Chenopodium spp., visoki pir, livadska vlasulja, divlji ovas, ljulj, itd. Pri visokoj gustini ovih vrsta, koje uglavnom niču u jesen, biljke pšenice usporavaju svoj rast i razvoj, a usevi ne postižu optimalno busanje (Tonev i sar., 2008).

Ogled za utvrđivanje uticaja nekontrolisanih travnih ili širokolisnih korova, kao i mešovite korovske asocijacije, na određena osobine rasta i reprodukcije pšenice, sorta „Enola“, sproveden na Poljoprivrednom fakultetu tokom 2021/2022. i 2022/2023.

Ogled je sproveden na oglednom polju Katedre za "Ratarstvo i herbologiju" Poljoprivrednog fakulteta – Plovdiv tokom dve vegetacije pšenice – 2021/2022. i 2022/2023. Da bi se utvrdio uticaj nekontrolisanih travnih ili širokolisnih korova, kao i mešovite korovske asocijacije, na određena osobine rasta i reprodukcije pšenice, sorta „Enola“, testirane su sledeće varijante:

1. Netretirana kontrola

2. Axial (50 g/l pinoksaden) – 90 ml/da;

3. Derby Super (150 g/kg florasulam + 300 g/kg aminopiralid) – 3,3 g/da;

4. Axial One (45 g/l pinoksaden + 5 g/l florasulam) – 100 ml/da.

Herbicidi su primenjeni na kraju busanja (BBCH 29-30). Efikasnost testiranih proizvoda procenjena je na sledeće korovske vrste prisutne u različitoj i visokoj gustini: 

- divlji ovas (Avena fatua L.) – 32 biljke/m² u 2022. i 37 biljaka/m² u 2023.;

- ljulj (Lolium rigidum Gaud.) – 35 biljaka/m² u 2022. i 30 biljaka/m² u 2023.

- poljska slačica (Sinapis arvensis L.) – 41 biljka/m² u 2022. i 36 biljaka/m² u 2023.;

- poljska kamilica (Anthemis arvensis L.) – 55 biljaka/m² u 2022. i 46 biljaka/m² u 2023.;

Efikasnost herbicida procenjena je u procentima koristeći EWRS skalu od 10 stepeni 14., 28. i 56. dana posle tretmana prema Željazkov i sar. 2017.

Pratili su se sledeći parametri pšenice:

- visina biljke na kraju vegetacije (cm).

- dužina klasa pšenice (cm).

- prinos zrna pšenice (kg/da) – žetvom cele ogledne parcele parcelnom kombajn žetelicom Wintersteiger®.

- masa 1000 zrna (Tonev i sar., 2018).

- hektolitarska masa semena (Tonev i sar., 2018).

Predusev za pšenicu bila je ozima uljana repica (Brassica napus L., hibrid INV 1266), gajena Clearfield^® tehnologijom.

Obrada zemljišta pre setve pšenice sastojala se od duboke oranje, praćene disanjem i drljanjem. Pre setve izvršeno je đubrenje sa 30 kg/da NPK 15:15:15, a u proleće dodatno đubrenje sa 30 kg/da NH₄NO₃.

Rezultati:

Efikasnost herbicidnih proizvoda protiv korova

Rezultati za efikasnost herbicidnih proizvoda prikazani su u 4 tabele. Efikasnost protiv svih korova je niža na prvi datum ocene i raste do trećeg datuma ocene. Tabela 1 prikazuje efikasnost herbicidnih proizvoda protiv poljske slačice, prosečno za dve godine ogleda.

14. dana posle tretmana, utvrđena je visoka efikasnost za Derby Super – 3.3 g/da i Axial One – 100 ml/da. Na sledećem datumu ocene, efikasnost se povećala. 56. dana posle tretmana, efikasnost protiv poljske slačice dostigla je 100% sa Derby Super i Axial One.

Tabela 1. Efikasnost testiranih herbicida protiv poljske slačice, % (prosek za dve godine ogleda)

Prosečni podaci za period o efikasnosti testiranih herbicida protiv poljske kamilice prikazani su u Tabeli 2. 14. dana posle tretmana, efikasnost je veća sa Derby Super – 3.3 g/da i nešto niža sa Axial One – 100 ml/da. 56. dana posle tretmana, efikasnost protiv poljske kamilice dostigne 100% sa oba herbicida.

Za korove poljsku slačicu i poljsku kamilicu, efikasnost Axial-a je 0%, pošto aktivna suystanca proizvoda suzbija samo travne korovske vrste.

Tabela 2. Efikasnost testiranih herbicida protiv poljske kamilice, % (prosek za dve godine ogleda)

Efikasnost herbicida protiv divljeg ovsa prikazana je u Tabeli 3. 14. dana posle tretmana, utvrđena je efikasnost od 70% sa Axial – 90 ml/da i 65% efikasnost sa Axial One – 100 ml/da. 56. dana posle tretmana, prosečno u uslovima ogleda, efikasnost protiv divljeg ovsa dostigla je 100% sa Axial i Axial One.

Tabela 3. Efikasnost testiranih herbicida protiv divljeg ovsa, %

<