U drugoj polovini novembra, biće uslova za obavljanje sezonskih agrotehničkih aktivnosti i sadnju voćnih stabala

Agrometeorološki uslovi u novembru biće određeni temperaturama bliskim i iznad klimatskih normi, kao i padavinama oko i ispod norme za mesec.

Do kraja prve i početka druge dekade novembra, agrometeorološke uslove određivaće nestabilno vreme. Padavine krajem proteklog sedmodnevnog perioda i očekivane tokom sledećeg dodatno će odložiti, van agrotehničkih rokova, setvu pšenice. Do sada je zasejano oko polovine planiranih površina.

Padavine u oktobru, koje su dva do tri puta premašile klimatske norme (Sofija, Pleven, Loveč, V. Trnovo, Razgrad, Ruse, Pazardžik, Stara Zagora, Burgas), održale su visok sadržaj vlage u gornjim slojevima zemljišta, što je odložilo predsrednje obrade i setvu ozimih žitarica. Zbog ovog objektivnog razloga, u većem delu zemlje, sa izuzetkom nekih područja u Podunavlju i istočnim regionima, propušteni su agrotehnički rokovi za setvu pšenice u oktobru. Značajan deo površina planiranih za ozime žitarice biće zasejan u novembru. Postoji velika verovatnoća da novembarski usevi neće moći da uđu u fazu bokorenja, pogodnu fazu za prezimljavanje, do kraja svoje jesenje vegetacije.

Tokom većine dana u novembru prognoziraju se prosečne dnevne temperature iznad normale, što će održavati aktivne vegetativne procese kod jesenjih useva. Krajem meseca, zavisno od datuma setve, biće uočene različite faze kod pšenice i ječma. Za useve zasejane u novembru doći će do nicanja i formiranja listova (1-2-3 lista). Na malom delu površina pšenice u nekim područjima Podunavlja i istočnih regiona (Dobrič, General Toševo, Tervel, Provadija, Karnobat), koje su zasejane rano u jesen, biće uočen početak faze bokorenja.

Najopasnija štetočina žitarica je obična žitna trčica (Zabrus tenebrioides), koja napada pšenicu, ječam, kukuruz, ovas i brojne žitarice.

U početnim fazama vegetacije pšenice i ječma, useve treba pregledati na prisustvo štetočina. Štetu uzrokuju poljska voluharica, larve žitne trčice i žitne muve, a ako je gustina iznad EIL (ekonomskog praga štetnosti), neophodna je blagovremena zaštita bilja.

U novembru će se, tokom druge dekade, stvoriti povoljniji uslovi za sadnju voćaka i za sprovođenje fitosanitarnih aktivnosti na voćnim kulturama. Za jabučaste vrste voća (jabuka, kruška) zahvaćene krastavošću, preporučuje se tretiranje 5% rastvorom uree. Za koštičave vrste voća, savetuje se prskanje 2% bordovskom čorbom protiv uzročnika šupljikavosti lista, rane mrke truleži i kovrdžavosti lista breskve.