Septorioze kod ozime pšenice

Rezime

Septorioze su među glavnim gljivičnim oboljenjima koja se često javljaju u usevima pšenice. Obuhvataju pegavost listova i prolećnu pegavost listova. Njihov glavni uticaj na biljke je smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta zrna. Suzbijanje se sprovodi različitim agrotehničkim merama i upotrebom fungicida.

Septorioze pšenice dobijaju sve veći značaj za domaću proizvodnju pšenice, zajedno sa rđama i pepelnicom. Razlozi za to su povoljni klimatski uslovi za razvoj patogena, gajenje osetljivih sorti i nepravilne agrotehničke mere. Septorioze obuhvataju pegavost listova i prolećnu pegavost listova. One se javljaju svake godine u usevima pšenice u našoj zemlji i, iako je smanjenje prinosa manje u poređenju sa rđama, ne treba ih potcenjivati.

Pegavost listova, koja se naziva i rana pegavost listova, je gljivično oboljenje izazvano vrstom Septoria tritici. Simptomi bolesti mogu se uočiti već u jesen u obliku sitnih sivozelenih mrlja nejasnih ivica, koje mogu brzo da se prošire. Postupno, centralni deo lezija poprima svetlobraon boju sa sitnim crnim tačkicama (piknidije) koje se u njemu nalaze. Slični simptomi se mogu uočiti i na stabiljkama biljaka pšenice. Jako zaražene biljke izgledaju slabo, a kasnije dobijeno zrno je sitno i naborano. U nekim slučajevima, ovo može dovesti do odumiranja čitavih biljaka. Pegavost listova se razvija na pšenici istovremeno sa oboljenjima kao što su pepelnica i braon rđa.

Uzročnik bolesti prezimljava u zaraženim biljnim delovima u obliku micelije i konidija i, u blagim zimama, sposoban je za kontinuirani razvoj. Povoljni uslovi za razvoj bolesti nastaju pri visokoj vlažnosti vazduha (80–90%), dugotrajnom kišnom vremenu u kombinaciji sa temperaturama vazduha od oko 20–22°C.

Prolećna pegavost listova izazvana je gljivičnim patogenom Septoria graminum, a simptomi se uočavaju u proleće u obliku eliptičnih svetlobraon mrlja, koje su u nekim slučajevima ograničene uskom braon ivicom. Kasnije se u lezijama pojavljuju brojne tamnobraone piknidije. Pri jakoj infekciji listovi se sparušuju i suše.

Patogen prezimljava kao piknidije u zaraženim biljnim ostacima, a spore formirane u njima izazivaju nove infekcije u proleće. Dugotrajno kišno vreme i visoka vlažnost vazduha pogoduju razvoju bolesti.

Suzbijanje pomenutih fitopatogena sprovodi se različitim merama, uključujući poštovanje dvogodišnje do trogodišnje plodoredne rotacije sa prostornom izolacijom od prošlogodišnjih njiva pšenice, izbegavanje ranog setva i uništavanje biljnih ostataka i samoniklih biljaka posle žetve obradom zemljišta. Treba primenjivati uravnoteženu ishranu, a ne treba koristiti visoke doze azota, jer biljke čine osetljivijim na infekciju. Hemijsko suzbijanje uključuje upotrebu fungicida preventivno ili kada se dostigne ekonomski prag štetnosti.

Fotografije ©: C.Grau und B.Burrows

Literatura:

1. Ponomarenko, A., Goodwin, S., Kema, G. (2011), Septoria tritici blotch (STB). Plant Health Instr, 10.
2. Fones, H., Gurr, S. (2015), The impact of Septoria tritici Blotch disease on wheat: An EU perspective, Fungal genetics and biology, 79, 3-7.
3. Gilchrist, L., Dubin, H. (2002), Septoria diseases of wheat, Bread Wheat Improvement and Production, FAO Plant Production and Protection Series (30).
4. Stavcheva, J. (2003), Atlas of diseases of agricultural crops, Volume 3 Diseases of field crops.
5. https://ahdb.org.uk/knowledge-library/septoria-nodorum-disease-symptoms-in-cereals
6. Prescott, J., Burnett, P., Saari, E., Ransom, J., Bowman, J., De Milliano, W., .Geleta, A. (1986), Wheat diseases and pests: a guide for field identification.
7. Wolf, E. (2008), Septoria Tritici Blotch, Plant Pathology, EP133.
8. Loughman, R., Thomas, G. (1992), Fungicide and cultivar control of Septoria diseases of wheat, Crop Protection, 11(4), 349-354.