Poljoprivreda se suočava sa velikim izazovom – da uskladi težnju za visokim nivoima proizvodnje sa uticajem na životnu sredinu kroz razvoj novih proizvodnih strategija.

Pravilno funkcionišući ekosistemi – agroekosistemi, šumski ekosistemi, travnjački i vodeni ekosistemi, besplatno pružaju brojne i raznovrsne koristi poznate kao „usluge ekosistema“. One su često sastavni deo obezbeđivanja čiste vode za piće, razgradnje otpada i prirodnog oprašivanja gajenih i drugih biljaka.

Ove koristi, koje do sada nikada nisu bile uračunate u trošak proizvodnje finalnog proizvoda, kao „usluge ekosistema“ svrstavaju se u četiri kategorije:

  • Opskrbne – proizvodnja hrane, vlakana, drveta, biomase, vode, itd.;
  • Regulacione – na primer regulacija klime i kontrola određenih bolesti;
  • Podržavajuće – kruženje nutrijenata, stvaranje i očuvanje zemljišta, proizvodnja kiseonika, obezbeđivanje staništa;
  • Kulturne – duhovne, regenerativne, terapeutske, rekreativne, itd.

Da bi se podržalo donošenje informisanih odluka, mnogim uslugama ekosistema dodeljuje se ekonomska vrednost.

Pružaoci usluga ekosistema uključuju oprašivače, predatore i parazite, mikroorganizme.