Opis štetočine
Dlakavi hrošč je široko rasprostranjena štetočina voćnih kultura u Bugarskoj. Potpuno uništava napadnute cvetove glodanjem svih cvetnih organa (latice, prašnici, tučak). Pored toga, gloda neraspuće pupoljke, mlade izbojke i mlade listove. Među voćnim kulturama, najjače napada i oštećuje dunju, krušku, jabuku, a rede šljivu, višnju, breskvu i jagodu. Pored ovih, napada i bobice, vinovu lozu, kupusnjače, žitarice, mahunarke, neke biljke iz familija Chenopodiaceae i Apiaceae, itd.
Štete:
Štetočina razvija jednu generaciju godišnje i prezimljava kao odrasli insekt u zemljištu. Hrošči postaju aktivni rano u proleće i nanose štetu tokom cvetanja, napadajući sve cvetajuće voćne vrste. Aktivni su u sunčanom vremenu, dok se u hladnom i studenom vremenu skrivaju ispod grudvi zemlje ili ostaju nepokretni na biljkama.
U sušnim i toplim prolećima, štete od hrošča su značajne. Odrasli se hrane cvetovima, glodajući tučke, prašnike i latice.
Cvetovi požute i izgledaju kao da su oštećeni mrazom. Hrošč takođe gloda udubljenja u mladim plodovima, naročito kod trešnje, koji se deformišu.
Suzbijanje:
Dlakavi hrošč se pojavljuje tokom perioda cvetanja voćnih kultura, a upotreba sredstava za zaštitu bilja je veoma ograničena.
Na malim površinama, primenjuje se ručno sakupljanje u jutarnjim satima i uništavanje hrošča, nakon protresanja grana ili celog drveća.
Mere suzbijanja se sprovode pri pragu ekonomske štete od 3–5 jedinki/100 cvetnih rozeta, ili 5% oštećenih cvetnih grozdova. Hemijsko suzbijanje dlakavog hrošča je otežano, prvo zato što se sprovodi tokom cvetanja i većina sredstava za zaštitu bilja su štetna za pčele, a drugo zato što pokrov tela hrošča pruža veoma dobru zaštitu od pesticida.
Registrovani insekticidi za suzbijanje: Vaztak Nov 100 EC – 10 ml/da (u uljanoj repici).
